Ko nekad prid Božić…

Pantin ko da je jučer bilo.
Ćaća bi s varićakon otiša sa šiše donit dici darova, biće salajluka! Mi bi sve čekali s bukaran u ruci neće li orlovi bit uredni i zdravi ko i za lanjski Božić. Od jasenos kako i je mater na šišu digla, miši su se gori š njima da valja naigrali; sad je se tom organju stalo ukraj. Dok bi ćaća zajća bukaran, mi šutomice očima gutaj to blago što bi ga tako pobožno primali na Badnji dan.
Nomanje je pratar najmlađin u kući da svakon po bombonu za obisit na borić. Oni bombone pojili čin in je mater pušćala, a u iste celofane metnili orlove za ukras. Nisu ni oni dugo ostali nepojideni. Češće bi u nas svrćali Đono Ivin, pa Spajića mali (u nji nije bilo ko u nas), ama ko in ne bi s borića poskida sve što budi, nakin zasmijanin…
Ti dana mama bi povazdan oblići s kraja na kraj kuće: daj pospremaj, daj peci, štogod podaj dici, pa opet čisti, skuvaj… Otolen poteci u štalu- tejaci ne znaju za kazat nema se kad. Domalo i je vakat odbit od sise, a prid kravu češće i pomanje bacat, da ne bi mliko uzbila! Meni je bila već sedamlesta godina, materi je valjalo bit desna ruka, a opet mi kenjčiluk u glavi… Tako ona taman da će obać ajvan, a ja od pusta bisa trzni je da u pekari ko naime keksi izgoriše! Doletila ona ko brez duše, a ja brže-bolje biž iz kuće, umalo me cipljon posri leđa smirila nije.
Na Badnju večer, kad badnjak biše već unešen i kolinca izmoljena, materi bi klonila glava od umora, a u nas dice oči ko u varena zeca. Kako i ne bi: na sri stola oni pešes kolača sve mame da nan poleti ruka, ali je se znalo da se krećat ne smi, to je za sutrošnje goste. Te mi pivaj božićne pisme- isprida kolko nas grlo nosi, pa unda sve to tiše dok ne bi pospali prislonjeni jedni na druge. Svaki od nas isto bi sanja- kako ga je zapa koji od ti kolača…
Ujitra ti ja Đonu malog za ruku pa put Širokog kmisi. Valjalo je se na vrime zamarijat; dogori je bilo putovat čitavo, a nije se smilo samon brez društva ić. Nije da se falin, ali su mi plisirka i vezena koša- sve moje rukodilo- tačno otmeno stali. Merdžane se mećalo od derneka do derneka, a na nogan opanci- ozgar oputa bililon obiljena, a ozdal većinon ništa, jer izlizalo se i sviman bijo otvrda natučak misto pete. O Božiću bi cure podmišćale obojak i ne udi ako sve to za nogan klepće. Nije ured da obojak poviri nastranu- budni sigur da ti dragi ima drugu.

Na Vaganu kod Jelića kuća bila ona suvozidina; na nju bi posidali priobut se u bate, a izuvene opanke posakrivaj svak iza svog kamena u duvaru, da ne bi do povratka obojak nesta. U klancu se uvik stavalo na onu česmu umit i počinit (što li ukloniše onu česmu!?), a unda polako uzastranu sve do Janćetovića kuća. Tu vrta do vrtla, a sve bi se znalo ko će u kom nuždu obavit posle tlikog puta.
E, na Brigu bi se već moralo popravit, pa mi jedna drugoj privati špiglo i po potribi opljuni na kosu, neće li se inčije zalizat. Tadan još nisan znala da će jedan postidan s Lisa, što dolazi kmisi na beciklu, za koju godinu bit čovik mi. Još bi se mi kolegice u povratku iznebljuši kako nan opanci jopet nisu di smo i metnili- uncupi se vazda sprdaj s nami primišćajuć nan obuću po duvaru…
Prošlo je godina i godina od tadan.
Udala san se na Brig za nog što mi je se od tog Božića javlja, a beciklo što me je na njem po dernecin voza- ko zna di je danas!
S Briga gledan di su Dobrkovići iz mladosti mi. Prve na poviru Spajića kuće- sproveli oni vanjsko do na kraj sela, svitli gori ko u Betlemu.
Samo na zadnjen bognu dimi sa jednog krova i liti i zimi, a u kući na starom smederevcu varenika se kuva i vatra pucketa. Ko da gledan di na ćemliji Perkina Iva spliće kose, a Đono se njezin sve po verandi vrti.
Da njegova kista nije, ostale bi same uspomene koje više nema ko zapantit.

O velikoj ženi iz maloga sela,
Miro Naletilić

5 misli o “Ko nekad prid Božić…

  1. mirakul Odgovori

    Cure bi mogle biti Cigića, sridnja bi mogla biti Anka, a ove dvi crnke s pletenicama koda su Šuškušine. Ne znam tko je autor ovog teksta, ali mi se nešto ne slaže: Spajića (mi bi rekli Cvitanovića kuće nisu prve na povir, kad se gleda s Briga. Opet oni postidni s Lisa će joj bit čovik, a udala se na Brig…

  2. trn Odgovori

    Mila ( Ciguša ) i pok. Ivica Šipmanova su cure sa strane, tj. kćeri Ivana i Joze Cigić

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.