TALE I ĆORO

Tale, kako su ga uglavnom zvali, bio je Nikola Cigić, koji se zbog mršavog kućnog proračuna često  zapućivao s natovarenim konjem do Mostara. Bila su to uglavnom  drva, krumpir, maslo, jaja i dr…). Na istom putu, našao se i Ivko Perko Antin. Kad su robu pretvorili u novac i obavili sve druge poslove u gradu, trebalo je poći kući. Već se spuštao mrak i odlučiše zanoćiti u Žovnici, kod Kljaje. Kad su pristigli na konak, konje razoružaše i povezaše, a njih dvojica polijegaše uz ognjište i zaspaše.  Kad se u neko doba noći Tale probudi, uz odsjaj preostale vatre uvidje, što je Ivko učinio, dok je on slatko spavao. Talin je konj bio više pritegnut, te imao manji manevarski prostor od Ivkina, kome je  bilo dostupno više sijena. Kad mu situacija postade potpuno bistra, dreknu: “Ko mi priteže konja?” Na to će Ivko: “Lopov ti, lopov ti i konj.” Tale u bijesu, zgrabi glavnju s ognjišta pa s njom spraši prema Ivkinoj glavi. U tom času  začu se jauk, a Ivko uz opekline ostade i bez jednog oka.
Kad  je zaliječio rane, Ivko je protiv Tale podnio tužbu, tražeći odštetu za nanesene ozljede. Na zakazanom ročištu, obje su strane imale priliku iznijeti svoju obranu. Voditelj sudskog postupka upitao je majku oštećenog (Lovruša-ime nepoznato) za njeno mišljenje. Kad je dobila riječ, odgovorila je: “Bonika u astalanu, a dušmanina u prdekanu.”
Tako je i bilo, Sud je Tali izrekao osuđujuću presudu, a Ivku su zbog izgubljenog oka prozvali Ćoro.
Kasnije, je Ćoro  čuvao dvi-tri koze s kojima je život provodio. Imao je navodno curu Mandu iz Graca, te je s njome “prijetio” jednoj od koza, govoreći: “Roge, Roge, izijo te ja s Mandom u Gracu.” S Mandom se nije oženio. Ostao je djevac do kraja života.